- Zatvorio si se u tu kolibu, ali kako misliš da izađeš iz nje ?
- To još ne znam !
Nameravao sam, naime, da se viteškim podvizima proslavim, međutim, upao sam u niz neprilika i tako sam se umešao u okršaj sa opasnim zlikovcem. Našao sam se pred teškim zadatkom - Buldožderom !
- Za sada mi je dovoljno što sam našao zaklon… - razmišljao sam, kad začuh iza sebe brundavi glas:
- Ovo je bio samo početak. Spremi se da primiš ostatak ! - Za tili čas našao sam se na podu.
- Hej, pederu, moram priznati da imaš jaku desnicu, ali to nije dovoljno da me središ. I pošto sam dobro procenio tvoju snagu, bolje je da te svežem.
Bio sam toliko zauzet vezivanjem da nisam primetio zmijicu kako mu izmiljuje iz džepa. I tu me zajeba. Opet padoh k’o pokošen. U daljin začuh njegov histerični kikot, što me i probudi.
- Ne mogu da poreknem da ste sposoban momak, ali to vam ne daje za pravo da mi komandujete samo zato što sam malo zastranio.
- Jebi se, pederu buldožderski i daj taj protivotrov, pa da se sobaljamo kao muškarci!
- Koji protivotrov, konju, ujela te radioaktivna glista zvana Hemp.
- A, tako znači. I šta sad?
- Sad ništa. Najeb’o si. - Odgovori dok se gubio u izmaglici…
Nisam mogao ništa drugo do da se uspuzam na obližnji ćuvik ne bi li nekako dozvao pomoć. Međutim tu upadnem u kljuse. I da ne bi dužio više, ja se tu nekako spasim i pre neki dan nabasam na njega, a on se obrijao, namirisao i piči trotoarom, nikog ne poznaje.
- A tu si ptičice ! - Uvrnem mu ja ruku.
- Pusti me, molim te, umrla mi ujna, idem na sahranu.
- Jao, izvini, nisam znao.
- Ma u redu, to je samo rutinska sahrana.
- Pa onda, ‘ajde zdravo.
- Zdravo, dakle…
I otad ga nisam više video. Kažu da sad hara po Boljevcu. Ne znam, nisam bio tamo. Kažu da je opet uraso u bradu. Ne znam, nisam ga video. Kažu da je nem. E pa onda to nije taj, ovaj moj se drao k’o da mu uvrću muda…